Terminološka provera i završno pregledanje prevedenih tekstova

a. Narcizam prevodioca i samo-hvaljenje tehničara
Sporadični narcizam tehničara (koji su ponekad zaduženi za ispravku tekstova) nije ništa manji od već dobro poznatog narcizma prevodiocâ, koji, obično tihi i sakriveni iza svojih tekstova i rečnika, u trenutku u kom neka rečenica koju su napisali biva osporena mogu dobiti vrlo jake i rečite napade besa. Pomislili biste da ne postoji nijedna sfera u kojoj su profesonalci svadljiviji nego u logosferi. Ona predstavlja makrokosmos subjektivnosti bez premca. Iskustvo je pokazalo da je najbolje početi sa konsultacijom rečnika. Štaviše, ne dešava se retko da čak i tehničari-lektori ne uspevaju odoleti iskušenju i hvaliti se ("sva sreća pa sam ja tu") i to na štetu jadnih prevodilaca koji su profesionalno veoma izloženi.

b. Tehničari koji misle da su kopirajteri
Možda nas nikada neće prestati iznenađivati već tipična sklonost tehničara-lektora da intervenišu više po pitanju stila nego po pitanju terminologije. Iako se od njih zahteva da svoj doprinos ograniče isključivo na pregled rečnika i na završno pregledanje tehničke frazeologije, veoma je česta pojava da se oni posvećuju prepravljanju tekstova, unoseći čak velike ispravke. A pošto se već zna da tehničari nisu veliki kopirajteri, rezultati mogu biti katastrofalni.

c. Ispravljanje autorovog teksta bez pominjanja toga klijentu ili bez svesti o tome: bolje sprečiti nego lečiti!
Ono što je još gore jeste činjenica da se takve ispravke teksta ni ne pominju klijentu (kopirajteri glavnog sedišta kompanije). Dešava se da tehničar-lektor, podstaknut najplemenitijim namerama, „poboljša” tekst (u dobroj veri), a da to „ni ne primeti” niti…da pomene. Odgovorna lica za editing klijentove kompanije, koji, u najboljem slučaju, ne govore dati jezik, ponekad su skandalizovani velikim brojem ispravki i počinju sistematski sumnjati u sve: u svoje tehničare-lektore i, pre svega, u same prevode!