Agencije koje prevode i pregledaju sve vrste tekstova

Kao prvo,
Prevodioci (stručnjaci i poliglote) moraju raditi isključivo na svom maternjem jeziku, čijim finesama moraju savršeno vladati ( preporučljivo je, takođe, da ovi prevodioci žive u zemlji u kojoj se govori njihov jezik, kako bi se izbegla bilo koja vrsta leksičke interferencije).

Kao drugo,
Svaki prevedeni tekst mora biti pažljivo pregledan od strane još jednog (*), jednako stručnog, prevodioca, koji predstavlja neku vrstu lingvističkog blizanca (on obavezno mora biti izvorni govornik) i koji pregleda i usavršava prevod u svim njegovim finesama, naročito sa terminološke tačke gledišta, koristeći prethodno ažurirane stručne rečnike.

Kao treće,
Svaki tekst mora prevoditi jedan višejezični i internacionalni tim („glokalizovana” sedišta kompanije Eurologos) koji je u neposrednom kontaktu sa klijentovim tehničkim osobljem kako bi mogao rešiti bilo koji problem terminološke ili (geo-) sociostilističke prirode (pripremanje rečnika i pažljivo pregledanje tehnolekta, uz oslanjanje na mnogobrojnu dokumentaciju i prevodilačke memorije i, naravno, saradnju sa lokalnim snabdevačima).

I na kraju,
Pre nego što budu odštampani ili objavljeni na Internetu, svi prevodi jednog teksta na više jezika moraju biti međusobno usklađeni i pregledani od strane lektora i terminologa koji rade rame uz rame (ili su povezani preko Intranet/Extranet mreže).

(*) Potrebno je naglasiti da su prevodioci u sedištima kompanije Eurologos u isto vreme i lektori: oni međusobno razmenjuju tekstove koje prevode( ili pišu) kako bi isti mogli biti pregledani i ispravljeni od strane njihovih kolega koji na taj način postaju lektori. Ovi su, međutim, svesni činjenice da i oni mogu lako pogrešiti (svaki lektor bi to trebao dobro da zna). Iz tog razloga oni veruju kolegama koji su preveli tekstove i koji su jedini u stanju da unesu ispravke i obave završnu proveru. U tom smislu, veoma je mudro osloniti se na „nemilosrdnu ljubomoru rivala”, onu koja postoji između prevodioca i lektora, kako bi se ispravile istinske greške u tekstu, uspostavljajući ponovo ravnotežu između morfoloških i sintakatičkih struktura, koja prilikom ispravki često biva poremećena. Ne treba zaboraviti da je prevodilac, ustvari, „arhičitalac” teksta (onaj koji ga je pročitao i detaljno radio na njemu) i stoga osoba koja je zasigurno najviše u stanju da vodi računa o tekstu tokom procesa rekonstrukcije i izrade konačne verzije.