Svo tehničko i kulturno nasleđe u prevodima na više jezika
Proces globalizacije jedne kompanije u cilju osvajanja međunarodnih tržišta moguć je jedino ako je prethodno prevedena i pregledana celokupna terminologija karakteristična za njenu proizvodnu specijalizovanost. Razvoj nou-hau-a i tehnološko nasleđe kompanije (često godinama izgrađivano i akumulisano) obuhvaćeno je izrazom „tehnolekt”: precizan i preko potreban žargon koji se koristi za definisanje proizvoda ili usluga i njihovih proizvodnih procesa.

Naravno, postoji sklonost ka potcenjivanju ovog nasleđa zahvaljujući njegovoj ograničenoj I na objektivan način malo cenjenoj vidljivosti . Njegova vrednost je često obrnuto proporcionalna „očekivanoj” kulturnoj vrednosti kompanije. Međutim, osvojiti jedno novo tržište znači pre svega strukturisati i pregledati to nasleđe na jeziku i u skladu sa kulturom ciljne zemlje ili zemalja.

S druge strane, postoji tendencija ka de facto precenjivanju uloge filijala i lokalnih distributera u glokalnom definisanju izraza i frazeologije koji sačinjavaju dragoceni tehnolekt jednog brenda.
Često kada je već prekasno shvatimo da je u ovom konceptualnom ustupanju ekskluzivno namenjenom lokalnim tehničarima, tržišna vrednost robne marke pretrpela oštećenja u ekonomskom smislu, koja bi se mogla pokazati I oštećenjima u strateškom smislu.
Iz ovog razloga potrebno je oformiti jedan strukturisan i tripolaran odnos između „klijenta”, „lokalne agencije” I glokalne „agencije Eurologos”.
Pregledanje tehnolekta bilo u klijentovim, bilo u Eurologos-ovim prevodilačkim memorijama predstavlja svrhu ovog odnosa u kom se ponovo uspostavlja ravnoteža monopola „lokalnog” tehničara korišćenjem njegovog stručnog znanja bez rizika da ono bude precenjeno.