G. – Dođite, slobodno nam se pridružite, gospodine Berner-Li. Veoma mi je drago što se konačno srećem s vama: silno sam se zabavio tražeći podatke o Vama po internetu, Vašem izumu. Sveti Jeronim, zaštitnik prevodilaca s kojim se redovno srećem, izrazio je želju da Vas upozna. Veoma ga je začudilo što niste poznati široj javnosti, iako joj je Vaš izum potpuno promenio život.

B.-L.- Da budem iskren, gospodine Gutenberg, i sam sam time iznenađen. Osim počasti koju mi je 2004. ukazala kraljica Elizabeta II, “moj” izum nije značajno promenio moj život- i dalje sam profesor na Sautamptonskom univerzitetu. Kad smo kod toga, i Vama je, pre više od petsto godina nemačka aristokratija odala počast u Majncu.

G. – Da, Poštovani, znam da živite povučeno, te stoga prosečne osobe, koje misle da znaju skoro sve, o Vama ne znaju ama baš ništa. Štošta sam pročitao na Vašem neverovatnom izumu zahvaljujući raznim pretraživačima, zaista sam mnogo novih stvari naučio…

B.-L. – Moj izum nije ništa bitniji od Vašeg, s početka renesanse i pedesetak godina pre otkrivanja Amerike. Kako bilo, dosta dugujem timu “Modern University and Entrepreneurial System”. Sveti Jeronim je već pominjao timski rad u slučaju mnogih pronalazaka.
“…Vi ste posle Ajnštajna
najvažnija ličnost!”

G. – Ne budite skromni, prijatelju. Znam da ste u publikacijama potpisali i svoje saradnike. Kako bilo, Vaš blog, portali (W3C, na primer) kao i vodeća pozicija na univerzitetu budućnosti “Semantic Web” samo su Vaše zasluge. Imajte u vidu da sv. Jeronim voli umilnost, ali ne i skromnost… Gle, upravo stiže.

Jeronime, rešio sam da ti danas priredim iznenađenje, setićeš se da smo o ovome već govorili: predstavljam ti ser Timotija Džona Berner-Lija, predsednika Internet konzorcijuma i autora poznatog CSS-a.

J. – Ovo nije prvi put da imam čast da upoznam smrtnika koji je još među živima. Prvi je put, s druge strane, da se, za više od hiljadu gomina koliko postojim, rukujem sa jednim od najvećih naučnika u istoriji čovečanstva. Sad i ja uviđam da ste Vi, posle Ajnštajna najveći naučnik!

B.-L.- Vaša je Svetost odveć ljubazna…
“Teleologija mora poštovati
unutar zakona prirode
(ili božjih zakona, kako Vi kažete)”

J. - Ne! Bio sam pozitivno iznenađen kada ste veoma skromno ublažili važnost svog izuma: što je u suprotnosti s naučnim trendovima modernog doba, u kome svaki čovek sebe smatra svemogućim, Vi skromno priznajete kako internet portali, ma kako dobro organizovani, nikada neće moći zameniti lepo organizovane biblioteke pune knjiga. Kao što vidite, čitao sam Vaše tekstove.

B.-L.- Ja sam zaista ubeđen u superiornost knjiga. Istorija nas uči da su sva moderna dostignuća plodovi rada naučnika i pronalazača iz starina koji su detaljno proučili sva tadašnja znanja. Smatram da sva postojeća iskustva treba da budu podvrgnuta teleologiji- mogućnosti daljeg razvoja, kako danas kažu- razvoja koji ipak mora ostati u granicama koje propisuju prirodni zakoni (ili božji zakoni, kako Vi verovatno govorite).

J. – Gospodine Berner-Li, čitate mi misli. Moderne su tehnologije, naravno, kompatibilne sa razumom i istraživačkim radom. Istovremeno i svedoče o ograničenosti ljudske prirode koja nas često tera- ovo je naročito aktuelno u biologiji- da menjamo prirodu. Kako bilo, ti problemi nisu povezani s internetom…

G. - Divim se Vašem izumu, gospodine Li. Vidim ga kao logičan dodatak štamparskoj mašini. Nisam ni sanjao da je takvo što moguće napraviti: danas na svakom radnom stolu možemo videti po jednu malu štamparsku mašinu. Nova tehnička dostignuća postaju sve brojnija- da, u to spada i multimedijalnost podataka- tako da je sada štampani materijal svakom na dohvat ruke. Kvalitet se povećao a cene smanjile. Što je najvažnije- danas su knjige, kulturni sadržaji i znanje svima dostupni.: demokratska raspodela kosmičkog znanja, rekao bih.

B.-L.- Istini za volju, nastanak Mreže vezan je za vojsku…

J. - Ser Berner-Li, Vi znate da su putevi gospodnji čudni i često nedokučivi…
“Internet doprinosi skladu
različitih elemenatas’
globalnih ekonomskih procesa.”

B.-L.- U pravu ste, Svetosti: čak i pre nego što sam, 1994. godine, našao posao na MIT-u u Masačusetsu, svet je postao svestan da internet predstavlja savršen sklad informacionih tehnologija i ekonomskih globalnih procesa.

G. - Verujem da globalizacija tržišta u potpunosti odgovara kulturnoj revoluciji koja je pokrenuta nakon pronalaska štamparske mašine, revoluciji pokrenutoj u drugoj polovini XV veka.
Danas upravo internet doprinosi slobodi tržišta i kompetitivnost kompanija.
Zamisli, Jeronime, kako sada izgleda kombinacija višejezičnog sadržaja i multimedijalnih nosača. Već smo o tome govorili… Ta je kombinacija najočiglednija u izumu našeg prijatelja- internetu.

J. – To je tačno. Ipak, često mi na pamet pada to da je istorija veoma čudna.. Čudno jet o da jako malo ljudi poznaje Tvoje ime, iako je Tvoj izum u značajnijoj meri doprineo poboljšanju kvaliteta života mnogih ljudi od recimo Marksovih učenja, koja su izazvala dugotrajne klasne sukobe- pa opet svi znaju za Marksa, a malo je ko upoznat sa Tvojim životom i delom. I sve to u takozvanoj eri komunikacije!
“Uskoro će se doći
do neverovatnih
novih otkrića”

B.-L.- Želeo bih da podvučem da smo tek na početku novog globalnog telematičkog doba. Uskoro ćemo videti nova sjajna otkrića.

G. – A to zna svako ko je svestan važnosti Vaših otkrića. Na svim univerzitetima, u svim kompanijama, gde ljudi svakodnevno koriste tehnološka ostvarenja, koja su potekla od Vašeg otkrića, prati se Vaš rad. Nemojte ni za trenutak u to posumnjati, dragi Berner-Li.
“Sadržaj moderne komunikacije
u svakom slučaju
mora biti višejezičan”

J. – Želim samo da dodam da će komunikacija u budućnosti, koja se ne može porediti s nekadašnjom, zasigurno morati biti višejezična. Ja, koji sam u svoje vreme- između IV i V veka- bio smatran velikim poliglotom, ostajem nem pred činjenicom da se danas u globalnoj ekonomskoj logosferi koristi više od pedeset jezika. Siguran sam da će, kako vreme prolazi, njihov broj postajati sve veći i veći.

B.-L.- Nadam se da će projekat na kome radim poslednjih nekoliko godina, Semantička mreža, ući u upotrebu pre nego što ja odem na onaj svet: sad sam u šestoj deceniji života…


Razgovor Bernera-Lija, Gutenberga i sv. Jeronima ne zaustavlja se ovde. Mi ćemo se na trenutak isključiti iz susreta trojice eksperata iz domena komunikacija i tehnologije. Rodonačelnici višejezičnog izdavaštva i multimedijalne komunikacije nastaviće besedu i bez našeg prisustva, besedu koja je bezvremena koliko i važna za sve nas.



Januar 2007                                                                                                                                 Fra Niko Ornato