G. – Presveti Jeronime, danas je 30. septembar 2006, dan kada te svi prevodioci slave kao svog zaštitnika, te sam zbog toga i ja rešio da ti odam počast.

J. - Prihvatio sam Tvoj poziv, jer sam čuo dosta o Tebi- ima tome već 500 godina- i o Tvom čudesnom izumu, zahvaljujući kome je moj prevod Biblije, moja Vulgata, stigla u sve delove sveta.

G. - Imao sam u planu da Tvoje delo izdam i ranije, ali sam morao prekinuti štampanje Biblije „od trideset šest redova” zbog toga što sam izgubio sudski spor sa svojim saradnikom...

J. – Ne brini, dragi prijatelju, Tvoje je delo zaživelo među novim pokoljenjima, a ne delo onog Fista iz Majnca (koji se zove kao i Ti, Johan, ako se ne varam). U Tvoju su čast građani Strazbura podigli spomenik kraj svoje katedrale od crvenog kamena, jedne od najlepših u tom kraju.

G. – Suviše mi laskaš, prijatelju. Rekli su mi da si u svojoj prosvećenosti, koja je bila daleko ispred svog vremena, i veoma milosrdan: ja nisam ništa drugo do zanatlija koji za svoga veka nije učinio ništa više do izmislio štamparsku mašinu, metalne odlive slova i mastilo kojima se moglo štampati na obe strane lista papira.

J. – Prijatelju, znaš i sam da se istorija vrlo rado seća onih pronalazača i zanatlija koji su čitav vek uložili u svoj posao: njihova su dela istinski nastavak samog Postanja.

G. – Milo mi je to što govoriš, Presveti. Pre ovog susreta prelistao sam neke Tvoje tekstove i zanemeo pred njihovim odjekom i bogatstvom. Svi se veliki teoretičari prevođenja (kako ih danas, u doba interneta i komunikacije nazivamo) na Tebe pozivaju: jasno je da si svoju titulu Doktora Crkve s pravom zaslužio.

J. – Istinu govoreći, ono što me je u ovom dvadeset prvom veku najviše obradovalo bilo objavljivanje Biblije prevedene na dve hiljade četiristo treći jezik po redu, kako je objavio briselski “Le Soir” .To me je ostavilo bez reči: na 2403 jezika se reč Božija prenosi ljudima iz celog sveta... A sva zasluga za to ide Tebi.

G. – Prepoznajem kod Tebe reči učenog diplomate koji je tri godine bio u službi Pape Damasa. Ti si utro put višejezičnosti zahvaljujući kojoj je danas, u eri takozvane globalizacije, moguće objaviti dve hiljade petstoti prevod Biblije. Sve je to Tvoja zasluga.

J. – Nije slučaj što je nadbiskup Majnca baš Tebe, tipičnog radnika iz XV veka, proglasio vitezom. Istinska se plemenitost ne nasleđuje, ona je plod talenta, predanosti i odgovornosti. Zaista, drage sam volje prihvatio ovaj susret, jer su nam se profesije još davno srele u onome što danas ljudi koje nas dvojica gledamo odozgo zovu mediji i komunikacija.


G. – Svetosti, sigurno si primetio i da se forma poklopila sa sadržajem. Komunikacija (koja je postala višejezična) potpuno je usklađena s medijima, bilo štampanim bilo digitalnim. Istinski moderne kompanije danas u ponudi moraju imati i višejezične usluge i usluge pripreme za štampu, objavljivanja na internetu (portali) i drugim nosačima (CD i DVD).

J. – Tačno je to što govoriš. Ja bih takođe voleo da upoznam i one koji su popločali put modernism tehnologijama i telematici (informacione tehnologije), baš kao što si i Ti to učinio za štampu. Ono što me čudi jeste da niko od tih ljudi nije poznat javnosti. Da li iko zna ko je izmislio internet? Naravno, može se reći da je izumitelja jedne tehnologije bilo više, baš kao što su mnogi učestvovali u stvaranju jednog sadržaja.

G. – Upravo tako. Danas kompanije integrišu sva ta dostignuća, stvarajući sveobuhvatna iskustva vezana za pojedinačne profesije (know-how). Uglavnom je reč o novim kompanijama koje su u svoje aktivnosti, koje su ranije bile primitivne (kako se danas kaže), uključile nove tipove proizvodnje.

J. – Čuo sam za jednu od tih kompanija o kojima govoriš, prijatelju. Pomenuo si i njihov internet portal u svojoj poruci. Odavnoih pratim jer su, osim što u svojim knjigama često pominju i mene i moja dela, izmislili i jedan novi diskurs zahvaljujući kome ću konačno naći malo vremena za odmor...

G. – Zar imaš previše posla, Jeronime? Mislio sam da si se nakon povlačenja u onaj manastir u Palestini krajem IV vekao potpuno oslobodio onoga što danas zovu „stres“.

J. - Da budem iskren, pod stresom sam poslednjih trideset godina, od kada je “pragmatični” prevod u komercijalnom, tehničkom i marketinškom sektoru postao svakodnevna aktivnost. Ranije su se uglavnom prevodili književni tekstovi, poezija, nekada i vojni tekstovi, a vrlo retko ekonomski. Prevođenje je tada bilo opuštenije i ne toliko traženo. Stanje se veoma zakomplikovalo dolaskom globalizacije, interneta i intenziviranjem višejezične komunikacije.

G. – Ali kako je pojava višejezične i multimedijalne komunikacije otežala Tvoj posao? I kako su to Grupa Eurologos i njegova podružnica Littera Graphis uspeli da umanje Tvoj “stres”?

J. – Priča vezana za lokalizaciju Eurologosa i njegove podružnice ustvari je veoma jednostavna, što ne umanjuje njihovu važnost. Kako može jedna agencija koja se bavi prevodom i grafičkim dizajnom da garantuje kvalitetne višejezične usluge ako ima samo jednu kancelariju u jednoj jedinoj državi? Odgovor je- nikako.


G. – Mislim da Te shvatam, ali nisam baš najsigurniji.

J. – Oduvek je poznato- a naročito danas kada su višejezičnost i komunikacije postale svakodnevne pojave- da kvalitetan prevod ima dva preduslova. Kao prvo, može ga napisati samo dobar pisac (profesionalni prevodilac, na primer) koji prevodi na svoj maternji jezik. Kao drugo, prevodilac mora biti u kontaktu sa zemljom na čiji jezik prevodi, kako bi izbegao leksičke, frazeološke i semantičke interference između datog jezika i jezika sa koga prevodi, ili jezika zemlje u kojoj živi, ako je kojim slučajem emigrirao.

G. – Iako se bavim prvenstveno štampom i grafičkim dizajnom, razumem šta hoćeš da kažeš. Sećam se da se, dok sam boravio u Strazburu, francuski strašno mešao s mojim maternjim nemačkim. Veoma je jasno to što govoriš.

J. – Jasno je da nema smisla hvaliti teoretičare prevođenja koji su u poslednjih pedeset godina obavili sjajan posao. Kako bilo, realnost je malo drugačija, budući da većina prevodilačkih i izdavačkih agencija ima kancelarije samo u jednoj zemlji (većina ih je monolokalizovana na jedan jezik ili jednu zemlju). Zbog toga nisu u mogućnosti da garantuju vrhunski kvalitet. Te kancelarije (kojih je na tržištu 99%) nisu u stanju da kontrolišu tekstove koje im šalju nezavisni profesionalci, jer nisu pismene u tom smislu.

G. – Primetio sam da i stručnjaci iz domena grafičkog dizajna i informacionih tehnologija (kako se danas nazivaju štampari) greše jer ne umeju da pročitaju tekstove (na stranim jezicima) koje štampaju. Kako bilo, još uvek ne shvatam Tvoj problem sa “stresom”.

J. – Ovako, Eurologos i Littera Graphis govore jednu veoma jednostavnu i logičnu stvar. Sve te prevodilačke agencije svojim klijentima nikako ne mogu garantovati prevode vrhunskog kvaliteta na više različitih jezika (mogu garantovati kvalitet samo za prevode na jezike zemlje u kojoj imaju kancelariju)- zavise od zaštite koju ja pružam nezavisnim prevodiocima kojima se oni obraćaju za prevode, mole se meni da ovi potonji ne naprave nikakvu grešku. U te greške ulaze i one grafičke, ortografske, o kojima si i Ti pričao.


G. – Sreća je što i ja nisam proglašen za sveca, ako smem to da kažem. Ja sam samo ubogi grešnik. U suprotnom bih, kao i Ti, morao da se nosim sa molitvama koje za jedini cilj imaju banalno izbegavanje grafičkih grešaka...

J. – Iako sam zaštitnik prevođenja, o kome sam napisao dosta tekstova koji bi se danas mogli smatrati teorijom prevođenja, moje interesovanje za semantiku i sintaksu daleko da može da garantuje vrhunski kvalitet kada je ogroman broj tekstova u pitanju. Otuda sav „stres” i besmislenost mojih intervencija u ovom modernom dobu sa jako velikom potražnjom kada su prevodi u pitanju.

G. – I šta dalje?

J. - Ne znam ni sam. Jedno je sigurno- više neću činiti čuda. Eurologos se potrudio da od sebe sačini multinacionalnu i glokalizovanu strukturu (kako oni to kažu) ne bi li- koliko je to moguće- garantovao vrhunski kvalitet svojih usluga koje pružaju prevodioci, grafički dizajneri, korektori, programeri, leksikolozi i organizatori projekata okupljeni oko svake kancelarije. Na žalost, njihovi konkurenti ne prate taj trend, već biraju da ostanu zatvoreni unutar jedne jedine kancelarije, ali svejedno nastavljaju da nude svojim klijentima usluge na svim mogućim jezicima.

G. – Glokalizacija (i ja sam primetio da Eurologos koristi ovaj kalifornijski termin koji spaja globalizaciju i lokalizaciju) predstavlja jedino sigurno rešenje pomenutog problema, uključujući kako prevođenje tako i usluge lokalizacije softvera i portala. Kao što vidiš, i ja sam počeo da koristim ovu modernu terminologiju: dovoljno mi je bilo da pročitam glosare na portalu agencije Littera Graphis, Eurologosove podružnice.

J. - Slažem se da su multinacionalizacija i glokalizacija jedina prihvatljiva strateška rešenja, što su dobri ljudi iz Eurologosa i Littera Graphisa odavno shvatili. To je postalo još važnije otkako su se pojavile sve ove agencije koje posluju po sistemu “poštanskih sandučića” (poznatijih kao monolokalizovane višejezične izdavačke agencije). Sve one tvrde da spoljnim saradnicima šalju tekstove na kontrolu pre nego što ih dostave klijentima. Klijenti ksu time zadovoljni, ili samo govore da su zadovoljni, iako je realna situacija potpuno drugačija.


G. – A zbog čega je to tako, Svetosti? Zar nije uputno prekontrolisati tekst pre predaje?

J. - Ne znam baš kako stoje stvari sa grafičkim dizajnom, lejautom i tome sličnom, ali kada je pisani tekst u pitanju, ko donosi krajnju odluku nakon te poslednje revizije? Agencije tu kontrolu često obećavaju, ali da li ispunjavaju ta obećanja? Ne znam ni koliko je to uputno za samu agenciju i klijenta jer pomera krajnje rokove i povećava cenu proizvoda. Čak i kada se te kontrole i vrše, mi nikada ne možemo biti sigurni u njihov kvalitet, budući da i korektori (koji su često skloni hiperkorekciji) greše. Kontrola kvaliteta ne može biti poverena spoljnim saradnicima. Oni mogu učestvovati u bilo kom drugom procesu unutar projekta, ali ne i u finalnoj kontroli.

G. - Drago mi je da si i Ti, Svetosti, to primetio. Sve mi to liči na onu halabuku koja se digla prilikom reklamiranja standarda ISO 9000. Neke agencije za grafički i veb dizajn puno polažu na posedovanje ISO sertifikata, iako se on ne tiče ni lingvističkog kvaliteta, ni grafičkog kvaliteta. Čini se da njihovi klijenti žele da budu obmanuti...

Razgovor Gutenberga i sv. Jeronima nastavlja se i nakon našeg isključenja- uz puno žara i profesionalne zainteresovanosti, jer se od takve dve ličnosti drugo i ne može očekivati.