Pravo na kritiku. Ali objektivnu.
Kao što je tačno da tekstovi uvek mogu biti „poboljšani”, tačno je i da mogu biti pogoršani.
Koji su objektivni kriterijumi za procenu kvaliteta jednog prevoda i definisanje njegove prihvatljivosti?
Ovde, naravno, govorimo o takozvanim namenskim tekstovima: komercijalnog, tehničkog i promotivnog tipa.
Ukratko, postoji šest jednostavnih načela za evaluaciju prevoda koji služe kao argumentacija kritici i preispitivanju prevoda. Jasno je da, čim se uhvatimo u koštac sa stvarima koje idu dalje od ortografije, jezičke evaluacije počinju da se razlikuju. U nekim slučajevima, kada je reč o oceni stila npr, postaju potpuno subjektivne.
Zbog svega navedenog, svaka kritika kojojm se želi izvršiti procena prihvatljivosti prevedenog teksta koja- direktno ili indirektno- nije vođena kriterijumima koje mi predlažemo, rizikuje da se pretvori u beskorisnu generičku kritiku (tipa: “tekst je loše preveden”, “prevod je bukvalan”, “tekst nije preveo govornik ciljnog jezika”, itd.).

Prihvatljivost prevoda može biti dovedena u pitanje u slučaju dokaza o kršenju klauzula iz ugovora
Svesni smo svih problema. Svako ko je u stanju da piše, može korigovati tekst koji mu je poveren na kontrolu. Dešava se da korektori, kojima klijenti poveravaju prevedene tekstove radi kontrole, svoj posao obavljaju nesavesno i neprofesionalno.
a. Oni često nisu upoznati sa obavezama naznačenim u potpisanom ugovoru (zbog toga moraju voditi računa da ne smatraju greškama nedostatak nekih aspekata kojih ni nema u ugovoru, probleme vezane za terminologiju, npr: moraju, na primer, znati da li je prevodiocu prethodno dostavljen glosar sa svim terminima ili ne? Da li se ugovorom garantuje takozvani prevod “nula grešaka” ili standardni prevod?).
b. Često se dešava da korektori isprave i samog originalnog autora (u većini slučajeva nesvesno!), čime se, naravno, menja smisao originalnog teksta.
c. U žaru posla, korektori ispravljanje često svode na jednostavno nizanje sinonima, što samo zbunjuje klijenta koji nije svestan koliko su njegova rešenja subjektivna. Takvi postupci kod klijenta stvaraju utisak da je prevod „neprecizan”, iako to nije slučaj.

Garancija lingvističkog kvaliteta počinje pre samog projekta, odmah nakon potpisivanja ugovora, da bi se nastavila i u njegovim kasnijim fazama. Korektori angažovani od strane klijenta treba da doprinesu toj garanciji. kroz kritičku i produktivnu saradnju. Zbog toga su terminološke baze podataka i prevodilačke memorije u centru EUROLOGOSOVE pažnje. U slučaju da se u prevodu potkrade greška, EUROLOGOS će za to prihvatiti punu odgovornost. Klijentu se garantuje sigurnost- kako po pitanju kvaliteta, tako i novčana.